"Život je Njemačka!"

Sin jedne Nene, Frane Čulić je odleprša u Njemačku! Nezna se kad će se i oće li se vratit ali kako jabuka ne pada daleko od stabla, as je po uzoru na majku počea pisat Dnevnik jednog Frane !

Prva epizoda u netaknutoj verziji (bez č, ć, š i đ) u nastavku:

Zivot je lip... Neznan koliko san dugo vec u Berlinu i neznan koliko cu jos bit, a nije me ni nesto briga. Zivot mi se stopija u jedan lipi moment, u nezaboravnu uspomenu. Vrime je ugodno, nekakav miks Dalmatinskog prolica i jeseni. Ima sunca, kise i oblaka. Nekad za dugi nekad za kratki rukav, al temperatura je konstanto ugodna-negdi izmedu 18-25. Taman za normalno zivit. Pravo osvjezenje s obziron na doma. Prvi dan san se odma javija Denisu-svabo sta zivi na lokaciji berlin-zadar s kojin san penja na svojoj probnoj godini faksa-i otisa u njegovu Kucu o´Marula-Der Kegel. Sve mi je bilo jasno cin san usa u dvoranu o cemu je ric. Opustena atmosfera, rucno napravljen bolder, mos narucit kavu(A I PIVU!) i ekipa sta je tu od prvog dana. Dosa san doma!!! U sri svega imaju jedan toranj-s njin je sve pocelo-na koji su zabusili a i izbusili hvatista. Imaju "natural" sige i pukotine za vjezbat cokirat prste i sake, sou. Popea san se na vrh di imaju knjigu uspona, jer je to ka jedini vrh Berlina(hahah osvojia san neki vrh :P). A bija san i u masivnom Berta Blocku. Nemogu virovat sta je ta dvorana velika, mislin da bi po Texasa stalo tamo. Nisan se nesto zapalija za nju ipak, malo mi je sve preprofesionalno, al mi je isto bija gust posli treninga poist komad njihove cokoladne torte.

Moran pohvalit Berlinsku kuzinu, imaju spizu iz cilog svita i sve in valja, bar ovo sta san ja proba(vijetnamska, indijska, spanjolska i japanska :P) Iman jos masu toga za ispricat, al o tom po tom. Za kraj mogu samo rec: Zivot je Njemacka!