Sa Biokova...

Marko The Champ Pehar nam je ponovo podaria report iz svita o` višedužina!
Čekajući u rano jutro red u Prerade (finale noćnog izlaska!), iznenada se sitia da će ga za uru vrimena skupit Branko, Jele i Zole!
Šampion ih nije iznevjeria, bia je točan iako nije oka sklopia cilu noć!
...

"Pokret iz Splita sat pred zoru, u očima još san, a u mislima Biokovo, Mali borovac i Bloody fingers. I tako krene kvartet,dakle pola okteta, Jele, Zole, Branko i moja malenkost, kao što se vidi miješane klupske ali i one spolne pripadnosti, ali razlike su tu da spajaju ljude ne da ih udaljuju!! Branko bijaše vodja puta, kao najiskusniji u svakom pogledu.
Podno stine se dogodija prvi zajeb, naime falili smo stinu, misto na Mali došli na Veliki Borovac (tako mi i triba kad se dajen u ruke mosoraša 😉 ) ali to nas nije pokolebalo. Branko reče penjemo Lykopolis ( reka je Zole da to ima nešto s Grčkon, ima bit da je dobro i reka), 300m čistoga gušta i ovaj put nas nije zajeba!! Tako je i bilo. Izvrsno penjanje, trenje odlično, izvrstan ispit tehnike u pločama i odlično zabušeno. drugi zajeb je bila strašna magla koja je smanjivala vidljivost (na momente je bila manja od 10-15 m) tako da je cili uspon proteka s mislima na Josipu Lisac i Zorana Vakulu. Al neka vridilo je. Vridilo je izać na vrh bacit pogleda na Makarsku i škoje i zapitat se: "ko ovo more platit".
Naposljetku smo se kroz čarobni ambijent Biokova ka u Gospodaru prstenova (onon šta je dobija pun kua Oscara) ko borbeni uruk-hai sletili doli da nas ne uvati mrak. A za lipo završit dan pala je mesna plata u Babila (Jele je jela neku vegeterijansku štrucu, ko jon je kriv kad nezna uživat 😉 ) i mrzla piva. I tako slomljena tila ali uzvušena duha dođosmo da najdražega nan Splita puni dojmova i nekih novih iskustava. Svitu, stojte mi dobro i pozdrav do sljedećeg uspona! LaLa :-)"

>>> Uživancija u nastavku: