Čopor u Sloveniji!

Godišnji je kratak, triba putovat šta manje da se ne gube uzalud dani, a i Šefa je teško natirat sidit u autu. Di otić da nije daleko, a da se osjećamo ka da smo vrlo daleko? I negdi di do sada nismo bili, i da ima dosta zelenila, a da to zelenilo ipak ne zaliva kiša po cili dan ka u Švicarskoj. Ako i pada onda da imamo dobar komad prevjesa di možemo penjat ali da ne triba puno hodat do njega. I da ima tu u blizini dobar sladoled, i da ima negdi za okupat se...jer ipak je lito, triba se okupat.

Krenili smo u slovensku Gorenjsku - i dobili smo to sve šta smo tili!

BOHINJSKA BELA je simbol Gorenjske.  U tzv. Novoj Beli šokira koliko kvalitenih smjerova ima u tako malom sektoru - širokom negdi ka Rupotine ali istina, dosta višem. Kompaktan sivi vapnenac Ekosistema podjeća na sektor Berlin (Ceuse), a mi se razletavamo okolo i provajemo sve ka da ćemo ostat tu barem misec dana. Na kraju smo u sveopćoj euforiji morali zaključit da Bela zaslužuje novi posjet u skoroj budućosti, iako je povijest pokazala da se, van granica domovine, naš čopor rijetko vraća na ista mista.
Upravo ode u Beli smo od Betke preuzeli 50 spitova i 3 sidrišta koje je legenda donirala za Marulove Poskoke ali pod uvjetom da se u utroše na Klobuk, što smo mi sa zadovoljstvom prihvatili. Reka je jedan Slovenac da nam je najbitnije bit dobar sa Betkom i mi se toga držimo - hvala ti legendo!

KUPLJENIK je nerazvikano penjalište u bližoj okolici Bele idealno za jutarnju penjaču u dubokoj hladovini. I ne samo to, stina je superkvalitetna, a smjerovi isto takvi. Odma prvog jutra smo se tu našli sa Petrom i Jurom Levatićem - penjalo se u domaćoj atmosferi, po laganoj kišici i sa puno stila.Tu nismo letali ka u Beli nego smo išli na fokus šemu, lipo nam je silo za promjenu. A days to remember and climbing area to highly recommend. Hvala Petri i Juri na fotkama u nastavku... 🙂

BITNJE je izvrsno penjalište nedaleko Bohinja koji nam se, usput govoreći, puno više svidia za kupanjac nego Bled, a i štimung je više natural nego jet set. Definitivno, penjalište nije za litnje dane. Čekali smo do kasno da sunce otiđe, a kad je otišlo, stina je ostala vruća i nikakva. Triba se ode vratit u jesen ili proliće i zaigrat igru jer ima se šta - samo triba bit u formi da se ima s čim odigrat.
Inače, dobili smo pro tip da u Bitnju ima poskoka koliko oćeš i stvarno čim smo došli u livi dio sektora dočeka nas je poklončić čijeg autora nismo tražili.

WARMBAD je sa one strane granice ali blizu, odma priko. Krenuli smo tamo priko Korenskog sedla i u velikom stilu zapalili kočnice na nizbrdici od 25 stupnjeva sa austrijske strane. Usprkos šturim informacijama i nekim skicama koje smo imali našli smo Warmbad bez problema, možda i zato šta smo odma na parkingu sreli Barbaru Raudner sa kojom smo u ugodnom čavrljaju zaključili da su - "Brecelj i Mojca legende!".

Warmbad je penjalište koje već dugi niz godina uspješno funkcionira pod secret spot režimom jer lokalci kažu da bi gazda zemljišta već u slučaju malo većih gužvi moga vrlo brzo onemogućit daljnje penjanje. Usprkos konstantnom policijskom satu lokalci su ugodni i zaista je impresivno koliko su truda i energije uložili u razvoj penjališta. I zato idete li u Warmbad, budite nevidljivi, nemojte lajkat i šerat, šta tiše to bolje.

Zagrebal{jcomments on}i smo tako po površini ovog kraja i oduševili se doživljenim. Šef, inače veliki ljubitelj traktora, je na odlasku dobija na poklon plastičnu verziju jednog uz poruku vlasnice kampa - "Neka bude kmet!". Nije loša ideja, neka mali bar par miseci godišnje obrađuje gorenjsku, mama i tata imaju šta napadat... 🙂