Kangaroos next 14 miles!!!

Na Tri kralja, 06.01., Perija Putnik Režić će se otisnut na svoju najveću avanturu do sad. Solinski sin i bolja mu polovica Mare napadaju Australiju!!!
Pratimo zajedno, na ovom mistu, Perine izvještaje sa fronte....
...
Neka ti je sa srićom Putniče!

RUTA(okvirno):
-Split-Zagreb-Amsterdam-Kuala Lumpur-Sydney
-Sydney-Yulara (avionom) 09.01.
-Uluru, najveći monolit na svitu (auto)
-Nakon 4 dana u Alice springs, pa vlak za Adelaide (14.01.)
-Autom prema Melbourneu - Great Ocean road
-Navratit u NP Grampiansa i Mt. Arapilesa (Punks in the gym, Wheel of life)
-18.01. avionom Melbourne - Tasmania, 4 dana, sinjat Totem Pole.
-Iz Hobarta povratak u Sydney 22.01.
-Expedicija na Blue Mountains
-29.01. povratak doma...

SPONZOR AUSTRALIJE 2011.
VENGA (trgovina s plezalno opremo) podupire Periju Putnika Režića!
Hvala Šeliju i Yass...

>>>>>>>>>>>>>>    AUSTRALSKI DNEVNIK by PERIJA PUTNIK REŽIĆ:

28.01.2011.
TASMANIA - RAJ NA ZEMLJI!
Kad smo kreirali rutu za Australiju nismo još bili svjesni koliko je velika pa je u početnom rasporedu bilo puno više destinacija koje smo malo pomalo izbacivali kako smo shvaćali kolike su to udaljenosti. Tasmaniju smo ostavili iako nismo znali zašto želimo tamo ić… E pa sad znamo zašto  jer u Tasmaniju smo se zaljubili na prvi pogled. Sirova, divlja, predivna, od prvog dana nas je ostavila bez daha.
Prije dolaska na Tasmaniju priko malog oglasnika smo našli Tobiasa kojemu se svidila naša ruta “Vozi Miško” (powered by GPS imena teta Goge). Krećemo iz Hobarta i ja iman plan upregnit ih na dugu šetnju (4h) do Totem Pole-a kojeg je ovjekovječia legendarni fotograf Simon Carter (a popeli ga Matan i Čuja) ali zajebala nas je makadamska cesta od 10 km po kojoj ne smin vozit rent a car (3-5 iljada $ ako se šta desi na makadamu, pas mater lopovsku*#:(!#), nema veze vidili smo ga iz daljine a obić ćemo ga drugi put (:. Krećemo dalje prema zloglasnom pržunu Port Arthuru di se slalo britance na kazneno-popravni boravak od onih koji su ukrali koru kruva do ubojica. Ameri su čekali u redu za kupit kartu a mi smo ušetali jer se kod nas ne plaća da uđeš u zatvor nego da izađeš . Ubrzo nas priroda vuče dalje, pičimo istočnom obalom prema nacionalnom parku Freycinet. Prije Freycineta spavamo u free campu na Friendly beaches, misto iskonske lipote prirode uz divlji ocean nas obara s nogu, s poljskin zahodon i malo ljudi dobitna kombinacija je garantirana a još kad nan se priko noći za dobrodošlicu mali susid wallaby posra isprid šatora i sutra bia s nama na kavi (: znali smo da je to misto vrh vrhova. Sunce prži nemilo pa smo se namazali, i to kremon protiv sunčanja a ne za sunčanje jer u Australiji nema manjeg faktora od 30+ (otporna i na metke manjeg kalibra:), nakon treka od 2 ure stižemo u odlični Wineglass bay najpoznatije misto u Freycinet NP. Ludilo je pješćana plaža i kupanje u pitomoj uvali i sa gomilom djevičanskih bovana za boulderavanje ali je nas ipak osvojilo misto na kojem smo večer prije spavali…
Dalje istočnon obalon Micra nas vozi do Bay of fires, kaže vodič jedna od najlipših plaža na svitu (ma daaaj), i još jednog polu-divljeg kampa Cosy Corner. Mariolina večera u društvu familije oposuma i par vrhunskih tasmanskih piva! Di ćeš bolje?
U  Launcestonu ostavljamo našeg priku Tobiasa s kojin smo proveli zadnja tri dana puta a nas dvoje smo se počeli pitat jebate led zašto moramo ić ća? Oćemo ostat? Malo je falilo!

Tasmania facts:
-Crni Cascade je bolji od Guinessa
-Kraš je najjači za vukojebine, ovi put smo u Tasmanskoj pripizdini naišli na Dorinu
-Najjače trišnje na svitu nisu kaštelanske nego tasmanske, časna rič
-Tasmanija je ka australska Dalmacija, lagano zapostavljena od centrale sa “easy going” ekipon
-Naša legenda Rick Webb je doli dugo živija

Zdravi i veseli bili!

23.01.2011.
SVOJ NA SVOME!

"Bilo nam je lijepo u Sarajevu vidimo se u Calgaryu" - e tako je i nama bilo lipo oko Ulurua a sad moramo picit dalje!
Crvena zvir nas vozi 400km prema Alice Springsu di tribamo uvatit vlak za Adelaide, karte nismo uspili kupit priko neta iz Sydneya pa idemo naslipo (APP). Inace je taj vlak najskuplja i najjeftinija opcija za put doli, jeftino ako uvatis bacpacker karte a sve ostale skupe za popizdit. Dosli u Alice Springs, nema vise karata za vlak, voznja do Adelaidea otpala (predugo/preskupo) zujimo po Aliceu koji ostavlja tuzan dojam grada klosara i izgubljenih Aborigina pijanaca. Od svih upalila je zadnja opcija: Greyhound bus, 24 ure truckanja u busu koji smrdi ali samo malo :). Sve je namisteno u cencu, vracan "raketu" i trcin na bus di Mare ceka vec spremna da zadrzava vozaca ako zatriba.
Popodne stizemo u Cober Pedy, rudarska vukojebina od par iljada ljudi i podzemnim nastambama kao atrakcijom, ja u polusnu skuzin hrvatski grb i mislin se koji k... je sad ovo!? Kad ono kuca (malo oronule fasade) hrvatskog drustva (:lol:), ko zna koliko je hrvata kopalo opal koji se ovde vadi i ostavilo tu svoje kosti...
Stigli konacno u Adelaide, trazimo internet koji je u Australiji po "suvo zlato" a veza je brza ka nash dial up prije 10 godina. Rentamo auto opet crveno, opet zvir ali ovi put samo Yaris i zato smo svoji na svome (:
Cilj je do veceri doc do Arapilesa koji nam je usha u itinerer 🙂 kad mi je jedan dan Lija reka asu "Doli" je prvi 8b+ na svitu, a popea ga je legenda Wolfgang Gullich, ja san reka -  Volimo! Stigli smo prid mrak pa brzinski obilazimo sektore u sumrak, ja trcin ispod Punks in the gym da vidin tu legendarnu plocu (jer Misho Kovach je reka: Stankovichu da je plocha ja bi tebi odma reka ali poshto je SeDe necu ti nista rec:). Ispod stine su nas ispripadali wallaby-i (mali kenguri) koji strazare pod ovim "oltarom" penjanja, a komarci su nan uzeli po par deca krvi...Kako kampiranje nije bilo moguce radi nedavnih poplava spavamo povise lokalnog pub-a u mistu Natmuk i slusamo dogodovshtine lokalaca koji su taj dan punili vrice pijeska za gradnju nasipa za obranu od poplava. Sa Rodneyem smo se zblizili nakon sta nan je na nashe da smo iz Hrvatske reka "Dobro fala" i "ku.ac, pi.ka"... Dalje smo mislili put nacionalnog parka Grampians koji svi hvale ali cesta prema gori je zbog poplave zatvorena zato picimo dalje od poplava prema Great Ocean Roadu. Vrhunska voznja po obali, svako malo vidikovci od kojih zastaje dah, kupanje u oceanu ostavljamo za druge dane radi kishe.
Sve je super, ali je malo nam je previshe ljudi pa opet bizhimo u divljinu, kamp Bimbi park na Cape Ottwayu je misto di bi doshli zivit ali put zove dalje moramo stic na avion za Tasmaniju...

Highlights:
- Ginger beer u Kolgera pubu u pripizdini izmedju Alice Springsa i Cooper Pedya
- Lik iz Cooper Pedya koji skace po sicu na mjuzu Studia 54 i zabavlja cili bus
- Tower Hill, setnja medju stotinama zeceva, koala, klokana i emua.
- 12 apostola, golemi bovani isprid obale dobri za DWS ali kazu da se to ne radi
- Marenda extreme po pljusku u kolibici na Cape Ottwayu, Station beach.
- Anglesea, klokani na paši na golf igralistu
- Coopers piva i sunset na Bell's beachu, kultnom mistu svih surfera svita

M i P

20.01.2011.
VIDEO - TO ASU!!!

Glavni glumac: australski zmaj
Scenarij i režija: Perija Putnik Režić

{vimeo}18945786{/vimeo}

14.01.2011.
VRIDILO JE !!!

Vridilo je para…
Vridilo je vrimena…
Vridilo je nespavanja…

Doša san u Sydney, spava san malo i ništa, idući dan malo sia za volan da osjetin livu stranu ceste I volan na desnoj, spremili se, čekirali naš klošarski kufer od 2$ i odletili u Yularu, jet leg je ovih dana bia gadan ali nisan ga obadava J nego smo udrili udarnički tempo ka zlatna lopata Alija Sirotanović. Obašli smo ono misto di se uvik stane kad se ide u Australiju, pupak svita Uluru, aboridžinsko sveto misto di se može i popet ako baš oćeš, mi nismo jer aboridžini kažu:“Asu to se ne radi!“ Zato smo hodočastili oko njega 12 km po zvizdanu za Marulovo zdravlje i sriću a prije nas par dana isto to napravila je i Oprah  (Noge) Winfrey samo joj niko nije reka da je to za Marula. Prije toga smo na aerodromu vrbovali Kevina iz Austrije da podili s nama troškove rent a cara za tih par dana. Teta na aerodromu nas je malo “navukla” na malo bolje auto po povoljnoj cijeni pa smo dobili auto (vjerojatno od lokalnog “pimp”-a) Holden V6 od 3600 kubika I pitaj Boga kol’ko konja.

U kampu nas je dočeka domaćin, inače Grmijev dobar prika, gušter u čijen društvu smo I ručali a na meniju bi nan pozavidija I Stevo Karapandža (smeđa riža, slanutak, australski sir I domaće pome-VOLIMO:), davno je meni Mijo reka za Mariolu da mi je “upala sikira u med” I nije falija.

Vani laganih 40 u ‘ladu a mala točena je 5$ pa se ti napij, srićon smo uletili u priču sa englezon bosanskog porijekla Ilijom Djukićem koji inače živi u Sydneyu al se malo zaletija par ijada km do Ulurua, platija nan je pivu I šta je puno bitnije udjelia par savjeta di, šta I kako po Australiji (čovik je obaša cilu uzduž, popriko I okolo s auton). Abordžinka Sara nan je na dobrom hrvatskom rekla “fala” na užicanoj cigari, Ilija je iste cigare dimija s gušton kad smo mu rekli da dolaze iz Bosne (Ronhill sa pazara) I nastavija sa pričama do kasno u noć. Sutradan je na rasporedu bia đir od 600km za King's Canyon (luuudilooo) i još par slija lokalnih guštera koji rado poziraju za Grmija...Navečer smo se onesvistili od umora nakon još jedne odlične Marioline večere u hotelu sa 1000 zvjezdica, (mukte kamp Curtin Springs, adresa: pripizdina).

Sreli smo: 3 divlje deve, 2 divlja konja, 4 krave, masu guštera, 1 bosanca, par aboridžina, 1 Austrijanca, 1 emu-a (noj, e pa ne to:), 3 vrste Kraš napolitanki koje prodaju na pumpi u najvećoj vukojebini Australije (bravo naši:)

Sad idemo prema Alice Springsu i onda dalje za Adelaide malo bliže civilizaciji pa se javimo kad bude interneta... Ako je šta bilo nemojte šta zamirit (:

Mariola i Perija

03.01.2011.
KAD PORASTEM BIT ĆU KENGUR
(razmišljanja pred odlazak)

Ka šta je Mišo Kovač reka
"Stankoviću, ja sam dva puta u životu bio na konsertu! Tri puta!"
Tako i ja oću reć da san dva puta bia u Australiji! Tri puta!
Prvo je Mare kupila kartu za Australiju, pa me pitala oću li ić i ja? Dilema je bila da nema dileme,idemo!!! Mislia san samo na to kako nemogu dobit više od 2-3 tjedna slobodnog, a doli je grij ić na tako kratko. Nema veze, udrit ćemo tempo, pa će se parit da san bia duže...Nedavno san dobija obavjest iz redakcije da ću pisat riport iz Australije i da lipo izvolin napisat uvodni post, a kad redakcija nešto zatraži to se ne odbija asu :-).
Šta očekivati?
Kad san Grmiju reka da iden u Australiju reka je: Brajoooo doli ima više otrvnica nego igdi na svitu, sve slikaj! Moga san ga u ton trenu zamislit kako trči po pustinji i  vata sve šta puže i gmiže 🙂
Očekujem kengure, koale, kojeg guštera, morskog pasa u akvariju, penjanje u Blue Mountainsu, udrit besu legendi Simonu Carteru, javit se našem priki Ricku, obić neka kulturna mista, punit u Didgeridoo, bacit bumerang, popit Fosters, surfat... Mater je već pomislila da bi moga ja doli i ostat, pa san je uvjerava da neću (makar se nikad nezna :-))...Još svašta ja očekujem, šta će bit vidićemo. Šta ne bude sad, bit će drugi put...
Šator, vriće i karimati u kineza - 70dolara
Plinsko kuvalo - posudila redakcija
Spiza u rusaku - 30 dolara
Grmiju slikat gmaza - neprocjenjivo
Btw 1. Ko oće da mu donesen kalendaro o Cartera (www.onsight.com.au) po cijeni sa njihove stranice (20 dolara) neka mi se javi na petarezic@gmail.com - slije su prelude! Btw 2. Hvala Vengi na podršci!