{jcomments on}
Rapport de la foret!
Fontainebleau je više od penjališta. To je svetinja.
Otić tamo nije običan izlet nego hodočašće.
Tamo se ide penjat i popet ali nikad SAMO to.
Ide se osjetit bit, inspirirat se, nešto naučit, udahnit energiju.
...
U Font nemoš banit bilo kakav i bilo kako. Jer to nije red.
Moraš se educirat, imat osnovnu kulturu, pokazat poštovanje.
Hvatišta moraš četkat nježnije, penju postavljat preciznije ,
Razmišljat kreativnije, gibat se fleksibilnije.
Moraš imat stila i mislit na detalje,
ne zato jer su drugi to rekli nego zato jer stina to nalaže.
...
Dok mainstream juri za količinom i pegla površnost.
U dobrom starom Fontu vrime je stalo.
Nevjerovatni pješčenjak traži kvalitetu i emocije,
a zauzvrat daje penjački dojam koji se ne zaboravlja.
...
Ono kad se pakiraš za let, pa čuješ na vijestima da se srušia Germanwings u francuskim Alpama – neprocjenjivo!
...
Šta je tu je - promotrit kopilota, sist, pa šta bude...I sletimo mi na Charles de Gaulle, utrpamo se u rent-a car, pa brže bolje po noći, uz rub Parisa, južno, sve do sela Arbonne la Foret. Kiša pada, potop, al koga briga - bitno da je avion sletia.
Budimo se u raju. Usrid smo ogromne šume, pune najboljih bouldera na svitu. Naspavani, uživamo u jutarnjoj kavi, na stolu marenada i penjački vodič. Nemože bit bolje? Može, jer ona kiša od sinoć i dalje pada. Avion je prošlost, vremenska prognoza nam je novi neprijatelj...Loša je. Ima li šanse da će Vakula falit? Virovali smo u to.
Dva dana derala je kiša i puva je neki hladni vitar ali smo svejedno bili vani. Proučavali smo šumu, orjentirali se i pokušavali procjenit šta će se prvo osušit. Čačnuli smo 3-4 sektora, u nekima napravili par pokreta onako po mokrome, jer nemoš izdržat, a onda trećeg dana:
S U N C E I P L A V O N E B O!
Ala Bože, fala ti! Znali smo da nas nećeš iznevjerit – čovik si!!! Taman smo bili na rubu i sad si nas diga! Veselje, fešta, uzbuđenje!
...
Ono kad se nakon svih tih godina i dalje raduješ penjanju ka da ti je prvi put – neprocjenjivo!
...
Provodimo dan u Apremont Ouest-u. Kažu nije pogodan sektor za obitelji sa dicom ali toliko ravnih površina nema na svim dalmatinskim penjalištima skupa. Franko se bavi građevinom, mama i tata penjačkom vještinom – svak igra svoju igru – tu i tamo bacimo oko jedni na druge.
Nije nam jasno kako je moguće da je sve suho nakon toliko kiše ali ne žalimo se. Bouldering je vrhunski, ponuda je ogromna i sve izgleda PREdobro. Rana faza dana kad sa vodičem ušetaš u labirinte, završava itanjem vodiča u nepoznatom pravcu i napadanjem svega na šta naletiš. I dođeš tako do grupe aseva, uključiš se sa njima u blagovanje, pitaš ih kako se boulder zove, koja je težina i di se uopće nalazimo? A ekipa te blaženo pogleda i kaže – „Nemamo pojma!“. Ma to je to!!!
Satrali smo se, sve nas je učokiralo od specifike, Franko je prinija 2 kubika zemlje i pojia svu spizu, uvatila nas je noć, čak smo i kožu stigli uništit iako je Font poznat po smooth gripu.
...
Ono kad nakon cilog dana penjanja dođeš u apartman i nemaš snage za skuvat večeru – neprocjenjivo!
...
Nakon tog dana proljetni koktel je ponovo preuzea kontrolu i usljedia je novi kišni period. Vrludalo se po Parisu, proučavalo kako žive Francuzi, nabacilo se koje kilo po vrhunskim boulangerijama, a najbolje od svega – u susjedno selo Barbizon su stigli Pevecovi. Uvik je lipo srest našeg čovika u tuđini, a posebno ovako nasmijane ljude pune energije ka šta su Ivana i Ivan!
Iako su za sutra najavili cjelodnevnu kišu, spojili smo šemu i jači nego ikad krenuli ujutro u akciju. Ulećemo u Roche aux Sabots i šamaramo ka da je sudnji dan. Lagana kiša ne da mira ali gomila u sektoru funkcionirala u zajedničkom duhu. Suše se i pokrivaju topovi, ne želi se otić, oće se penjat! Potrajala je ta epska borba prilično dugo, sve dok nas pljusak nije potira u auta - ali sine, ne i kući!!!
Krećemo dalje na jug u Buthiers. Vani je potop, jedva vozimo, plan je utopija al idemo provat jer ako ne provamo nećemo sebi nikad oprostit.
Ima Boga – kiša je laškala, a Atomic Playboy nas je dočeka potpuno suh. Najmiliji su u autu na sigurnom, a dva Ivana se par sati bore sa unikatnim krimpom –kakva linija! Kakav dan!
...
Ono kad su uvjeti bili katastrofa, a ti si se napenja jer si iša glavon kroz zid – neprocjenjivo!
...
I potrajala je ta ciklona još dan dva, opet smo đabalebarili, malo čak i gubili živce, a onda zadnjeg dana ponovo nam se smilovalo:
S U N C E I P L A V O N E B O !!!
U Elephantu smo, gužva je ka u Paklenici na 01.05. ali u boulderingu to i nije neki problem. Dapače, sve je puno krešpedova, samo uzmeš magnezij i penje, pa se ubacuješ di god naletiš. Uživa se u velikim klasicima i provodi se dan dostojan zadnjeg.
Taman su najavili anticiklonu, a mi moramo doma – najmrži scenarij! Tugu utapamo plačinkama kod Pevecovih. Svakom palačinkom nam je sve bolje. Tijesto je kvalitetno i tanko, količina obilna – Ivane, moš se ženit!
Na odlasku šaka ruke i zagrljaj. Pevecovi ostaju još jedan tjedan i sritni smo radi toga. Direktnim letom za Split nadljećemo Foret de Fontainebleau...zamišljamo da smo doli.
Ono kad odlaziš al znaš daš se vratit – neprocjenjivo!
>>> Ticklist Data:
Blagoslovili sektore: Bas Cuvier, Apremont Ouest, Elephant, Franchard Isatis, Roche aux Sabots, Rocher des Demoiselles, Buthiers
Popeli klasike: La Barre Fixe Direct (7B+),Crazy horse (7B), Gravilon(7A+), Graviton (7A), L`Oblique (7A), Le Lepreux Direct (7A), Le Petit Phoque (7A)...
Možda jednom popnemo: Neverland (8A), La Balance (7C+), Atomic Playboy (7C+), Sale Gosse (7C), Sitting Bull (7C), Coup De Lune (7C), Biceps Mou (7B), Le Coeur (7A)...
>>> Foto poslastica: By Ivana Kuštek
>>> Foto priča:
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
