Iako nas dvoje još nismo penjali po Italiji zaključili smo da je prva dužina kršljiva ka oni kamenolomi po Dolomitima! Penjem ka po jajima ali kontroliram situaciju kao Igor Čorko Deda - osjećam se opušteno unatoč nimalo idiličnom okruženju. Boći prati na top rope, prsti mu se smrzaju i počinje lagana kiša. Na prvom sidru Split se skoro ne vidi od ciklone sa Čiova. Po nama isto pada ali za sada samo lagano. Loši uvjeti, a ti u stini - Sine, koja romantika!

Boći vodi drugu dužinu, lipoticu smjera. Ovo je jedna od onih koju moš penjat 28236 puta i nikad ti ne dosadi. As je u formi, dominira po laganoj kiši i sa ukapčanjima na sebi! Prolazi je u velikom stilu i silazi na prvo sidro, Mene je red za vodit, prvi par metri sam smrznut ali iman level i prolazak nije upitan. Okupljamo se na drugom sidru u maloj rupi di se javljamo lokalnoj čiopi koja nas blido gleda - Asevi, očekivala sam vas, al ne baš u 8h ujutro! - kaže nam pospano.

Treća dužina je u tom trenutku i dalje bila projektna i totalna je suprotnost vrlo konstantnoj drugoj dužini. Nakon par pokreta po prevjesu slijedi čvrsti boulder detalj od samo 3 pokreta po sitnima. Sine, uz sav respekt, prolazak nije bia upitan! Oboje smo je vodili, oboje je popeli i pri tome uživali. Na tramvajcu nakon detalja jedan drugom smo objašnjavali u čudu koliko je detalj vrhunski i predobar, pa euforično nastavljali još 15-ak metara do sidra.

Na trećem sidru se već lagano slavilo zbog zajedničkog prolaska najteže dvi dužine ali sine, Majka uvik ostaje Majka i sinovi Majke najbolje znaju šta to znači! Čekalo nas je 30-ak metara nepoznatog 6b-a i bili smo maksimalno fokusirani. Dogovorili smo se da ćemo najteže dvi oboje vodit, a najlakše dvi se pratit - red je bia na Boćija da povuče ovu. Pokazalo se da nas predosjećaj nije iznevjeria...

Zadnja dužina je doslovno kamenolom kojeg ne bi očistia ni konzorcij Lavčević-Konstruktor sa teškom mehanizacijom. Nakon dva spita u ranoj fazi dužine ostaješ blago dezorjentiran kuda se uputit i moš samo molit Boga da si dobar čovik i da se složi sa tobom kako bi stvarno šteta bilo da ode kresneš. S obzirom da dužina šara u obliku slova S čak i drugi penjač ima ozbiljnih problema sa zapinjanjem konopa u klimave blokove sa strana. Ukratko rečeno u zadnjoj triba penjat, kako bi Dani Piccini reka,  "Bez opterećivanja hvatišta" i pri tome definitivno imat sportske sriće. Mi smo je taj dan imali!

4 sešna provedena u Kuki Muki nas je učinilo boljim osobama! Smjer je vrhunski - ima mota, izdržljivosti, boulderinga, a i psihe.Traži kompletnog penjača i svakako bi tili iskazat poštovanje autorima smjera Borisu Čujiću i Ivici Matkoviću za viziju i trud kojeg su u njega ugradili!

FA: Boris Čujić & Ivica Matković 2000. (6c, 6c/A0, 6c/A0, 6b)
FFA: Boris Zokić & Ivan Lisica 2015. (6c, 7b, 7b, 6b)

Napokon su prošla dva sunčana miseca bez padalina i vratili su se stari dobri loši uvjeti. Kiša, povodanj, pijavice, pad temperatura i svi ostali gušti koji idu uz to asocirali su me odma na Majku Gredu i kad se Boći javia na moj poziv, unaprid je zna zašto ga zoven: „Gogin, nego šta!“

Krećemo ujutro na Tri kralja ležerno oko 8-ice. Vakula je uvjeren da smo pušiona ali Norvežani nam daju „samo“ tešku naoblaku do podne, pa tek onda kišu – prihvaćamo ponudu. Na parkingu ispod penjališta upadamo u gustu magluštinu, Greda se uopće ne vidi i to nas dodatno motivira, jednoglasno zaključimo: „Ko ovo more platit!?“

Teško naoružani krećemo pristupnim putem. Oboje se omotajemo podloškama za konop oko nogu da nas visoka trava ne smoči do kože. Penjemo Hilary step na vrh stine livo od Keep on rockina, sve je totalno mokro ka liti na Sustipanu, fali nam samo bosonogi Frenki da situacija bude totalni DWS. Pri izlasku na greben oplahne nas friški zrak i miris dalmatinske Zagore.

Na vrhu stine u totalnoj magli jedva vidimo jedan drugog, a kamoli misto odakle triba abseilat. Blefnem Boćija: „Asu možemo mi i odustat?“, ovi se trze i pita da šta mi pada na pamet, „Ma asu, samo se šalin!“  - smirim vidno uzrujanog partnera koji me podsjetia na Čiku sa kojim sam u ovom stilu proživia dobar dio 90tih. Gušt je penjat sa takvim ljudima!

{vimeo}151071005{/vimeo}

Bauljamo livo-desno dobrih sat vrimena, Zlodre je u Sloveniji, pa zovemo Danija za neki PRO tip, ne javlja se, tražimo skicu Goginog na Plavin gorama...nalazimo neko novo sidrište  - sto posto smo sigurni da je Danijelin (na kraju smo doznali da je Bum Bar), damo se još malo uzbrdo po grebenu i zaključimo da bi to tribalo bit to.  Kresnemo sidrište oko stabla i neke glonđe, pa krenem prvi priko ruba kad vidi čuda – dva metra niže, livo – Staro sidrište Goginog!!!! Juuuuuhu! Bože fala ti, uvik uskočiš kad je najpotribnije!

U rijetko viđenoj euforiji prespitajemo prastaro sidro iz 95-e, pa nastavljam nizbrdo po položenom kršljivom terenu. Napet sam ka Lacan u zadnjim pokretima Fuzije kad gle veselja, ugledam spit 10-ak metara ispod sebe. Ukipan se u liniju, dođen do donjeg sidra, ukopčan se i zoven Boćija da može krenit. As u spuštanju prespitava ostatak te zadnje dužine etičkom metodom „spit za spit“ i oboje komentiramo  da sve skupa izgleda stvarno impozantno – na početku eksponirani prevjes, pa blaga prečka livo, pa dritura priko par drobova i onda 20m bez osiguranja po kršu. Radi se o najtežoj dužini  ocjenjenoj sa 7c+, popetoj prije 20 godina i nikad ponovljenoj. Matane kralj si –veličamo te!

Na sidru prijateljski zagrljaj i selfie za face promotivne aktivnosti, pa Boći nastavlja dalje abseilom skupit iskidani statik koji smo zadnji put „mudro“ fiksirali priko prve dvi dužine. Ja žemarajen nazad do vrha i kupin opremu iz stine. Odvidajem staro sidro i nosin ga sa sobom za uspomenu (Nemojte zamirit!). Pićin nazad po grebenu. Kiša je sve jača, podne ipo je, sine, Norvežani su točni da je to za nevirovat! Silazin u podnožje Grede, pa krećem u pravcu Boćija kad ono iman šta vidit – Boći, Maja, Simba, Franko i Sandra svi ispod prevjesa od Skyhooka!

Matere ti dočeka! Donili su nam toplog čaja i spize, prava je fešta, samo šta se fažol ne kuva u kazanu. Blagovanje usrid Grede u društvu obitelji i prijatelja dok vitar i kiša jačaju, a ukapčanja u projekima  stoje vodoravno - može li bit bolje?!?

Kasnije...dok nizbrdo, po zahtjevnom terenu, evakuiramo Franka zamotanog u windstoper i mislim se kako socijalne službe ne bi lajkale ovi prizor...Gogin ponosno sija pomlađen novim inoxom. Sve je spremno za najslađi dio - beskompromisni THE PUSH! „Jedva čekan stari!“ kaže Boći i uzme mi rič iz usta!