{jcomments on}Adagiov report !!!

Marulov as Luka Adagio Runjić u izvrsnom literalnom uratku skreće pozornost na zaboravljene vertkale oko Zrmanje!
Udobno se smjestite i uživajte...

Nakon šta sam upaa u kombinaciju s mojim Markecom (Marko Sardelić iz Mosora) za otić na Manua u Zadar postavilo se pitanje šta dalje? Marko je bia planira uzet biku pa đipat okolo ali kako to nije moj đir predložia sam mu da odemo penjat na neko od penjališta koja sam ugugla još prošle zime dok sam se dosađiva u bivšoj firmi di smo skupa radili :p. U opciji su bili Karin, Prezid i Džebinovac na Zrmanji. Pakla nije bila opcija niti će šta se mene tiče ikad i bit hahaha žali bože vrimena ko tamo ode hahahh. Karin je otpaa u startu jer nam je Boro Koračak večer prije reka da nije liti za tamo ić, na Prezidu je Marko već bia, i tako smo se odlučili za Zrmanju. Da budem iskren, mene je najviše privuklo to šta je stina niska, tek nekih desetak metara, a raspored smjerova je točno lipo namišten da moš popet neki lakši pa na topaka uć u ove teže. Sve će vam bit jasno ako kažem da mi je dosad najdraži penjački dan bia onaj proveden na Malačkoj hahaha, tamo je ista šema, Malačka in my <3 :D... Uglavnom eto zaputili se mi na Zrmanju, mjesto radnje je Selo Muškovci di je finiš kayak safarija. Prilaz je moguć na više načina, ovisi iz kojeg smjera dolazite. Mi smo od Zadra išli na Posedarje pa priko starog masleničkog na Zaton Obrovački i u nekom momentu sa ceste prema Gračacu smo se spustili kad smo vidili oznake za kamp i kayake. Vožnja kroz onu vukojebinu na sto stupnjeva nije slutila na dobro al kad smo stigli skroz neka druga priča. Misto je pristojno popunjeno kamperima, ima par birtija, fast food, za prispavat ne znam al mislim da se može i to, ljudi se kupaju, žderu, loču, guštaju... Prva pomisao, ala ovo bi moglo bit skroz neloše J. Nismo se zaustavljali u centru (haha da centru) nego smo, fala boogu, odma išli nać penjalište. I bome našli smo ga iz prve iako nema putokaza, a otprilike je na kilometar van sela. Triba proć most, vozit do zadnje birtije (tu se ostavi auto), nastavit još malo do stare škole, i onda poljskim putem priko njive uputit se prema jugu još 500 metri, ka sinjal može poslužit vrh stine koji se vidi iznad stabala. A možete i pitat seljake pa ne skitat haha. Svi znaju di je to jer idu tamo po vodu 😉 Eno sad san se izlaja!! Znači penjalište u podnožju stine ima izvor vode, a kroz šumarak di smo digli šator prolazi potočić hahah!!!! Ala ono ja san na to odvalija, bia san u šoku cili dan i cerija se ko debil kako je dobro :D. Samo penjanje tu dođe ko sporedna aktivnost haha, svaku malo trčiš do potoka točat noge, ma ono vrhh! Penjat se može do neke 3-4 ure, a nakon toga je nažalost u suncu veći dio stine. Jutarnja šema asu!! Popodne se zato moš ić kupat na Zrmanju koja liči dušu sa svojih idealnih 20 stupnjeva. Ili ako ti nije do gužve, čilat na potočiću šta smo mi prvi dan bez puno razmišljanja i izabrali hehe. U smjerove smo krenili s krive strane koja je već bila u suncu, pa smo se nakon tog prvog 5c-a (Ni na nebu ni na zemlji) pribacili desno na neki 6a (Zrmanja blues), popeli ga, ostavili konop za navečer i otišli čilat ;). Kad je palo sunce krenili smo na topaka čačkat top klasik 'In Zrmanja veritas' (7b), inače najteži smjer na penjalištu, nema u nas labavo hahaa. Nakon kratkog javljanja Didu, totalno nabrijan, uspija san proć detalj taman prije mraka, tako da smo zadovoljni otišli na pivo u selo J Moga bi vam sad naširoko pričat šte je sve bilo i šta smo sve doživili, al već sam ga prilično razdužia pa neću :p. I to da je piva prvi dan 12kn, drugi dan 10, turska kava 5kn, da ti noću kraj šatora dolaze veprovi i srndaći, da nam je neki lokalac taman prije spavanja doša s pumpom na agregat na izvor i ostavia ga da radi cilu noć, itd. itd. haha. Ukratko, In Zrmanja veritas nisam uspia popet, osta sam za dz kratak u detalju, al nema veze vratiti ću se ja po njega kad tad ;).... Šta se mene tiče ovo je najlipše penjalište na svitu pa govorite šta oćete, eno vam Greda i Paklenica boli me briga i za jednu i drugu, ovde ću dolazit bar jednom misečno, a kad sam doma penjem na Malačkoj :D.. Eto toliko za ovi moj prvi raport, čut ćemo se valjda još!

Lipi pozdrav,

Vaš Adagio.