Prvo buđenje, kupimo skutere, brzi doručak i biži na penjalište. Vozimo se i ne znamo di bi gledali, sektor na sektor sve je puno stine. Gledaš i ne viruješ.
Prvih par dana tako prolazi u aklimatizaciji na toliko sektora i toliko stine pa se privikavamo na to čudo prirode. Penje se svašta, pada se sa sidrišta, trči se od smjera do smjera. Sektori Odysey, Iannis i North cape pružili su savršen uvod u ono šta nas dalje čeka. Prvi na popisu je bia Secret garden, sektor na sjevernoj strani otoka. Dolazimo ispod stine i ne možemo virovat, pa to nisu sige stari, to su gljive i brokule! Malo penješ pa sidneš na satalaktit. Obilazimo i ostale sektore otoka u narednim danima pa na red dolazi Sikati cave, di je 2004. i 2006. održan Petzl rocktrip, te Grande grotta. U svaki dolazimo i odlazimo s vilicama do poda. Ne znamo više koje bi sige stiskali, a na koje bi sili.
Jedan od dana smo iskoristili i za odlazak na obližnji otok Telendos, sektor Pescatore. Ni tu nije ništa drugačije, smjerovi su malo kraći, ali opet sige,sige i još malo siga.

Od uspona ne znan šta bi točno izdvojia, jer toliko je toga bilo, ali neki od najzamječenijih su bili Niksijev on sight dva 8a i Gaia 8b 2go, Brankov on sight Priapos 7c (čovik je penja uru ipo vrimena), Inga on sight Adam 7c, Nikola Pecarski i ja prvi 8a Helios (stisa ga je prije mene, al dečko je lagan). I od najboljih ne-uspona izdvaja se Mihael Štefić, koji pada ukapčajući sidro u Priapos ext 8a, nakon skoro 2 sata putovanja kroz bezspuča stropa Grande grotte.
Ostali nemojte se ljutit ako vas nisan spomenija, jer to su kamioni smjerova i ne mogu sve zapamtit.

I za kraj zahvalija bi se Grčkoj na ovom iskustvu, stvarno nas je tetošila, gostoprimstvo i hrana su bili na vrhuncu.
Ali sad se ipak vraćamo našem nemilosrdnom dalmatinskom vapnencu.
A brate, vridilo se rodit!