{jcomments on}Balkan Funk Tour!

... priča o velikoj turneji malih dalmatinskih težaka i jednog poštenog Bosanca.

Intro
"Dani, možda idemo u Font krajem trećeg!"  "Asu, zovi me jedino ako mislite u Prilep!"  "Sale, amo u Font krajem trećeg? Ide i ekipa iz Katakombi!"  "Jarane, nemogu, već san isplanira Prilep!" "S kim ideš?"  "Sam!"  "Ok, idemo skupa!"  "Dani, ide se u Prilep!"  "Asu, rezerviraj mi misto u autu!"  "Baki, jel moš doskočit na nogu?"  "Mislim da nemogu, al možete me vatat!"  "Ma, to je to!" "Alo asu Đapa je, odgodili smo Font, idemo i mi u Prilep!"

Drama
24.03. u 9.00h smo na rotoru u Dugopolju. Salu kupimo u Pločama, prolazimo Neum, Dubrovnik i stajemo na granici sa Crnom Gorom. Čovik u plavom započinje dramu. "Gosparu, prometna nije valjana, prijavili ste gubljenje iste 2007., izdana vam je nova, a vi koristite staru - automobil nemože dalje!" U glavi upitnik! A potom -  "Gospođo, vaši dokumenti nisu valjani, u njima nije promjenjeno staro prezime - nemožete dalje!" Vrhunski!
Posada Pola nastavlja dalje, a mi meračimo kavu u Cavtatu i razvijamo strategiju. Povratak nije opcija!
U Dubrovniku minjamo Yaris za Ivanin Fiat Doblo,  vjenčani list stiže faksom u Hotel Palace, krećemo ponovo prema granici ali onoj prema Bosni u nadi da Sandrinu putovnicu neće detaljno pregledavat. Prolazimo hrvatsku stranu ali zaustavljaju nas na bosanskoj jer nemamo HR naljepnicu na autu. Vraćamo se u Dubrovnik. Treći pokušaj prelaska granice. Prolazimo. Euforija, pjesma, suze radosnice.
Uspješno ulazimo u Crnu Goru, kružimo ko budale oko Boke i umisto na Ulcinj penjemo se na Podgoricu. Točno u ponoć preko zloglasnog Hatija ulazimo u Albaniju. Carinik i pandur nam se znakovito smješkaju. Zona sumraka. Satima vozimo makadamom, zaobilazimo čopore pasa lutalica i molimo Boga da nam ne pukne guma. Noćni prizori Albanije šokiraju. Tirana kao Las Vegas, a potom drumom prema Elbasanu. Par iljada ćoša od 360 stupnjeva, uzbrdice, nizbrdice i napokon granica. Ulazimo u Makedoniju, a taman zora rudi. Nismo stali od Podgorice, pišamo u grmlju. Nizbrdo priko Ohrida i napokon Prilep. Prolazno vrime 22h !!! (p.s. Ljubljana - Prilep = 11h !)

Live from Prilep
Prije cca 5 godina prvi Slovenci su došli u grad sa kreševima na leđima. Rok Šisernik Štrankl, naš prerano otišli prijatelj, je na nekim fotografijama slučajno ubra bouldere oko grada, provjeria stvar priko google eartha i uputia se sa ekipom direkt u grad kraljevića Marka. Tog prvog dana, dok smo se u čudu približavali šumi bouldera, mogli smo samo zamišljat kakva euforija je pucala prve aseve kad su ih napokon ugledali uživo. Brda oko grada su prekrivena nebrojenim monolitima od čistog granita. Pejsaž izgleda nestvarno i doslovno baca u trans. Izgubit se u labirintima, provest dan na čarobnim loptama - jedina je opcija.

Domaćin Hristo nam je bia od velike pomoći u snalaženju. Imali smo odličan apartman za nevjerovatnih 5 Eura po glavi, a već prve večeri u Makedonskoj kući upoznajemo Demeski Dimu. Ostalo je povijest.

Sinovi Babe
Sve dane smo penjali u području Kamene Babe. Tu ima oko 2 kvadratna kilometra popetih ali i još neočišćenih bouldera. Ambijent nas na trenutke podsjeća na naš Texas na Mosoru, a Slovenci, koji su obišli svit, kažu da je ovo kombinacija Bishopa i Hueca. Nama drago!
Iako vodič za Prilep još nije izaša to nam nije predstavljalo problem. Penjali smo estetske linije goleme kvalitete di nam se svidi, di ima magnezija ili di nam neko preporuči. Plakali smo od sriće ali smo navečer doma zaplakali i zbog kože. Naime, redovnom večernjom revizijom dlanova je utvrđeno da nas je ogulilo ko janjce već nakon jednog dana, pa se Sale retroaktivno sitia napomene Nenada Matića Matana da je granulacija stine extremna! ClimbOn i Propolis su se počeli trošit na kile...

Na saćama i halvi
Uobičajen dan u Prilepu započinje kaficom na trgu (5kn). Onda ide skok do pazara po osnovne energetske namirnice koje su nas držale u punom naponu cili dan - pčelinje saće i halvu! Još kad bi tome dodali par kuvanih jaja od domaćih kokošiju i dec čudotvornog napitka Boze - sasvim je sigurno da bi nas doping kontrola štopala baš ka šta je to učinija i oni graničar ispod Dubrovnika.Nakon prvog rest daya - osjetili smo da imamo gibanje, a i koža se djelomično stabilizirala. Neki lipi projekti su nam se počeli muvat po glavi, pa smo ušli u sending mode.
Penjali smo na solidnom levelu (7A do 7C), a najteže nam je bilo kad smo (ponovo!) došli do saznanja da je život prekratak za sve šta nas vuče. I Slovenci su došli do istog saznanja pa smo zajedno utapali tugu Kraljem Markom i domaćom žutom ...

Stvaralački duh
U Prilepu je naglašen stvaralački duh. Nije to Magic Wood di smo prošlog lita bili samo konzumenti i lovci na personal best-ove, nego misto di triba uzet četku i pilu - dat doprinos razvoju i ideji. Iza sebe smo ostavili dva nova klasika i to je najbolje čime smo se mogli odužit za nezaboravne dane koje smo proveli u Makedoniji i sve dobre ljude koji su bili oko nas.
Prvi se nalazi 50m zapadno od Predator Bloka i lako ga je prepoznat jer nevjerovatno podsjeća na Kalorienmonster u Averstalu. Očistili smo ga do temelja i izveli sve od sit starta do mantela. Jedino ga nismo popeli ali to s guštom prepuštamo nekom drugom - uživat će garant!
Drugi se nalazi u malom sektoru odma ispod Marmelade, a zove se Balkan Funk po hitu koji nam je pomoga da izdržimo balkanske prometnice. Nevjerovatna linija težine oko 7B+ je zajednički uspjeh većeg broja ljudi koji su danima slagali mozaik.

...

Tjedan je brzo proša i u trenu smo se našli ponovo na cesti. Do doma nam je tribalo 17h ali veći dio puta smo bili odsutni duhom. Dani u Prilepu su ostavili dubok dojam na nas i nije se bilo lako koncentrirat na cestu. Ovaj put smo sve granične prelaze prošli iz prve :-)))

...........................................................................................................................................................................

>>> HIGHLIGHTS SPECIAL EDITION

Posada Yaris / Fiat Doblo:
- Sale: potaknuo finalni napad na Balkan Funk i 3x pao sa vrha, proširio spektar pokreta, uspješno popeo Dilajlu (7B+), Aliena (7B), Blisk (7B), nagovoria svih da zadnjeg dana sa čeonama krenu u Balvaniju na Gotham city di na kraju nije moga beknit al je barem ostavia litru krvi po hvatištima...
- Sandra: prvi put boulderavala vanka nakon afere Dišpet, ugledala makedonski Kalorienmonster i počela ga četkat iako je niko nije ozbiljno shvaća, ubilježila Maršala (7A) i prčevitog Đolu (7A), očekivala ukazanje Kivele, dobila "beton kožu", prošvercala nešto domaćeg tu-tu-a priko grane
- Dani: spletom okolnosti samostalno odvozio 22h do Prilepa, šetao se 7A-ovima i uvjerio nas da je novi level sigurna stvar, a onda pao sa vrha Biske (7B) iako smo svi bili sigurni da je gotovo. Ubija se od spize, a ipak smršavia 2.5kg (!), dosegnuo top formu i spreman je za Gredu...
- Lija: porazio Danija u jednom od okršaja u Makedonskoj kući, doša do novih spoznaja o utjecaju faktora granulacije na kožu, popea Predatora (7C) na iskustvo i skoro kolabrira tijekom FA-a u Balkan Funku, iščupa dušu fotoapartu...

Posada VW Pola
- Goge: Dobila godišnji nakon ko zna koliko, uz ostale članove Pola svako jutro bila prva na penjalištu, popela svoj prvi 7A - Tobogan na fleš, a zatim ih nanizala još par, proširila horizonte, par puta se smrzla...
- Đapa: čovik sa najvećim brojem steznika i bandaže od kad se u Prilepu vodi evidencija, visoko motiviran, popea svoj prvi 7B+ - Dilajlu i to novom metodom koje se nitko do tada nije sitia, popeo Aliena do pola i siša jer su mu rekli da je to kraj, a onda više nikad nije poveza prvi dio, bolje upoznao samoga sebe...
- Grgo i Ljerka: uživali u pejsažu i gastronomiji, osjetili šta znači bouldering na granitu u prime time vremenskim uvjetima, popeli smjer na Kamenoj Babi zajedno sa Hristom, morali ranije doma radi obiteljskih situacija i to busom ST-Prilep, ne želimo znat koliko su dugo putovali...

......................................................................................................................................................................

>>> FOTOGALERIJA